Основа механизма преноса је једноставан (једноредни) планетарни зупчаник. Генерално, преносни механизам аутоматског мењача се састоји од два или више планетарних зупчаника. Једноставан планетарни зупчаник укључује соларни точак, неколико планетарних зупчаника и зупчаник. Међу њима, планетарни зупчаник је наслеђен фиксном осовином планетарног оквира, омогућавајући планетарном точку да се ротира на гранама. Планет зупчаници и суседни соларни точкови и зупчаници су увек у правилном стању, обично са косим зупчаницима ради побољшања стабилности рада.
Међу једноставним планетарним зупчаницима, центар планетарног зупчаника је соларни точак, соларни точкови и планетарни точкови, а два спољна зупчаника су у супротном смеру. Баш као што се сунце налази у центру Сунчевог система, соларни точак је назван по својој локацији. Поред ротације осе звездастог носача планетарним точком, под неким радним условима, он ће се ротирати и око централне осе соларних точкова испод погона планетарног носача. Када се то догоди, то се назива методом преноса механизма планетарног зупчаника. У целом механизму планетарног зупчаника, као што је ротација планетарног точка, и планетарна летва је фиксирана. Овај метод сличан преносу паралелне осе назива се пренос фиксне осе. Зупчаник је унутрашњи зупчаник. Често је спојен са планетарним точком. Број планетарних зупчаника зависи од пројектованог оптерећења преноса. Обично их има три или четири, а што је број већи, то је већи.
Једноставни планетарни зупчаници се обично називају три компоненте, а три компоненте се односе на соларне точкове, планетарне носаче и зупчаник. Да би ове три компоненте одредиле међусобну везу кретања, пре свега, једна од компоненти мора бити фиксирана, а затим се утврди ко је иницијатива и одреди брзина и правац ротације активних делова. То је у реду.
